Tradicionalno u Železničkom parku u Novom Sadu početkom leta održava se muzički festival Blokstok koji okuplja sve generacije, ljubitelje raznih muzičkih žanrova kao i dvotočkaše koji svoj defile kroz grad završavaju na ulasku u park i ostaju na druženju.
Za poštovanje je pre svega što se festival održava u stambenom bloku i što komšije umesto da zovu Komunalnu policiju, uglavnom dođu do parka i druže se uz dobru muziku u opuštenoj atmosferi. Satnica je poštovana te je sve u minut teklo kako je planirano. Kasnije se jeste desio momenat da je Sunshine malo probio svoj termin, pa su i Atheist Rap završili kasnije od planiranog što zbog toga što zbog publike koja im nije dala da odu sa bine.
Defile dvotočkaša nije bio jedini koji se desio. Defilovali su i bendovi na bini, čak njih šest. Na konkursu za mlade bendove pobedu je odneo Restore iz Zrenjanina i njima je pripala čast da otvore festival. Koliko to može biti čast u 19h izaći na binu? Može, jer park je već bio ispunjen omladinom koja je došla sa raznih strana. Bile su tu i ekipe iz Novog Sada, ali i Jagodine i Subotice, bar što sam ja uočila, a sigurna sam da ih je bilo i iz drugim mesta. Mislim da ipak nije mala stvar kada dobiješ šansu da sviraš sa velikanima kao što su Atheist Rap, Sunshine, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi i Amajlija. Zrenjanin bi trebalo da bude ponosan na ovaj bend jer su doneli toliko energije i svojim čvrstim zvukom pridobili publiku “na keca”. A u istom stilu je nastavio i apatinski Majkan koji ima formiranu bazu fanova i već može da se pohvali da se neke pesme pevaju horski na nastupima iako su relativno kratko na sceni kao autorski bend. Deo publike je nosio i njihove majice tako da sve to u paketu donosi sliku o jednoj karijeri koja se lepo razvija. Ova pank rok trojka zaista ozbiljno zvuči, pesme im imaju lako pamtljive i vrlo zarazne refrene.
Novosadski bend Amajlija nastupao je treći. Malo su primirili situaciju koju su prva dva benda napravila, ali su i okupili dosta lokalne publike da je već oko pola 9, kada su oni nastupali, park bio pun. Njima je na binu u jednom momentu uskočio i Blaža pa su tako dodatno “zapalili” masu. Posle Amajlije odsvirana je himna Bloka i pošto je ovo tradicija koja se poštuje već godinama, publika zna pesmu, peva je i traži refren više. Himna je ispraćena bakljadom što nije bio jedini momenat kada je crveno svetlo obasjavalo lica publike. Tokom večeri nekoliko puta su paljene baklje što je takođe nešto što pamtim da se dešava iz godine u godinu.
Već jako lepu atmosferu upotpunio je svojim uvek originalnim nastupom Prljavi inspektor Blaža i njegovi Kljunovi. U razgovoru sa Blažom prebrojali smo koliko je puta dolazio na Blokstok i izračunali da je ovo bio ukupno treći. Dva letnja i jedan zimski i kaže da mu je svaki put sve lepše kao kad je bio sa Pamelom Anderson, duhovito je odgovorio iako je tek bio sišao sa bine. Na bini su se sa njim našla i dečica, pa su čak i zapevali zajedno. Blaža uvek ima zapažen scenski nastup, ali i odličan bend koji ga prati. Većini je zabavan, nekome se ne sviđa, ali definitivno uvek privuče dosta publike koja zaista uživa.
Tik pred izlazak grupe Sunshine na binu pričali smo sa njima na temu Blokova. Bane Bojović smatra metafizikom da oni, momci iz Bloka, sviraju u novosadskom Bloku. Prema njegovim rečima pola ljudi iz početne postave benda su bili iz Blokova i kako se tokom godina članovi menjaju, opet je preko pola benda odatle. Bilo im je jako drago kada su dobili poziv da sviraju na Blokstoku i nadaju se da će doći ponovo. Početak njihovog nastupa zasenio je jedan neprimeren potez nekoga iz pubike te je puna čaša piva pogodila frontmena, što je izazvalo njegov bes, ali na svu sreću do kraja je sve proteklo kako i treba da bude-energično i žestoko. Publika je tražila bis i dobila ga.
Pankeri iz doba Juge, Atheist Rap, zatvorili su ovaj festival. Postoje 35 godina i ove godine su već drugi put imali priliku da među svojima obeleže taj značajan jubilej, a publika to ceni i vidi se koliko ih voli. Većina ljudi je ostala do kraja želeći još i još, ali Ateisti imaju toliko hitova da je to nemoguće spakovati u sat vremena svirke. Pevalo se, skakalo, radovalo nekim pesmama posebno što dokazuje da dobra pesma nema rok trajanja. Jeste malo smešno kad vidiš da neko mlado čeljade peva iz sveg glasa i punog srca kako je ORA pravi način da rikneš, a nema sigurno znanje o tome šta je ta ORA sve predstavljala. No, muzika služi i za edukaciju pa nešto se da i naučiti o dobu Juge, vozilima, omladinskim radnim akcijama…
Blokstok je komšijski događaj, najradije bih ga tako nazvala. Lokalna i jako lepa priča. Dobro organizovano i uprkos besplatnom ulazu nije bilo incidenata jer takvi događaji nose izvesni rizik, prostor nije ograđen i sa raznih strana mu se može pristupiti. Zvuk je bio dobar, bendovi su bili raspoloženi i to se sve prenosilo i na publiku. Recept za dobar Blokstok se prenosio s generacije na generaciju, a tako će biti i ubuduće s obzirom na to koliko je dece bilo prisutno.
Ivana Jovanović
