U nekim gradovima postoje delovi za koje se zna da tamo ne smete da zalazite, ako i zađete ne smete da koračate ulicom, jer će vas neko obavezno opljačkati ili napastvovati. To važi čak i za mnoge prestonice, ka što je, na primer, Vašington. Nama to deluje sada čudno, jer su naši gradovi relativno bezbedni.
Ubedljivo najopasnija prestonica za život, gde su svi neznanci sumnjivi i meta kriminalaca, je glavni grad Papua Nove Gvineje, Port Morsbi. Kada god se pravi lista najboljih mesta za život, ovaj grad bude na dnu liste, kao mesto koje treba izbegavati.
Grad je dobio ime po engleskom istraživaču koji ga je otkrio 1873. godine. Dugo nakon toga, zemlja je bila kolonija Velika Britanije. Država, u kojoj se govori oko 800 različitih jezika, je dobila nezavisnot 1975. godina, ali nikada nije uspela da postigne kakvu takvu ekonomsku razvijenost. U zemlji postoji mnoštvo prirodnih resursa, ali to pretežno koriste strane korporacija, pa skoro da ništa ne ostane za stanovništvo. Svaka vlada do sada je bila neefikasna i korumpirana.
Port Morsbi, glavni grad, je okupiran bandama od kojih svaka kontroliše deo grada i širi strah i trepet među stanovništvom. Bande često ratuju među sobom. Od nasilja i bandi uglavnom strada obično stanovništvo, ali su najviše na meti belci, pošto se za njih uvek pretpostavlja da kod sebe imaju novaca. Zato se belci kreću samo u određenim delovima grada, gde je dobra bezbednost i to skoro nikada pešaka. Policija malo šta čini da suzbije nasilje i bori se protiv, zbog nedostatka novaca, ali i zbog korupcije.
Glavni uzročnici velikog kriminala su isti, kao i svuda drugde u svetu, samo što su u ovom gradu posebno izraženi.
– Nezaposlenost i siromaštvo
Stopa nezaposlenosti u ovom gradu se kreće od 60 – 90 procenata. Veliki broj stanovnika živi bez ikakvih primanja, pošto socijalna davanja i pomoć u toj državi ne postoje. Privredu maltene i nemaju, jer sve bitne proizvode uvoze, dok strane kompanije troše prirodne resurse. Na ulicama vlada velika nečistoća i mnogi žive u nehigijenskim uslovima. Pre nekoliko godina bila je zabeležena i epidemija kolere.
– Nepostojanje obrazovanja
U Papui Novoj Gvineji, država ne plaća osnovno obrazovanja, pa većina stanovika ne ide u osnovnu školu, jer ne može da je priušti. Stoga se začarani krug siromaštva samo nastavlja.
– Ogroman broj etničkih grupa i zajednica na malom prostoru
Papua Nova Gvineja, ima oko šest miliona stanovnika, ali oko 800 različitih etničkih grupacija. Neki su više, neki manje međusobno srodni. Etničkih sukoba ima povremeno, ali veći problem predstavlja nemogućnost komunikacije između različitih plemena, nepostojanje pisanog jezika i neobrazovanost.
Izvor: daliznate.com
