Može li umetničko delo promeniti svet? To je pitanje koje zahteva diskusiju; ali ako se misli samo na umetnički svet – onda definitivno može. U nastavku je 10 dela koja su se izdvojila kultnim statusom, važnošću i uticajem na kasniju umetnost, poredanih hronološki.
- Mazačo, “Porezni novčić”
Pre ove slike umetnička dela su delovala dvodimenzionalno, nije bilo iluzije dubine i prostora. Zbog toga, njeno otkriće ima ogromnu važnost.
Drugi velikan rane renesanse, Mazačo, u potpunosti je ovladao ovim za to vreme revolucionarnim principom i primenio ga u svojim delima. Koristio je i tada novu tehniku – chiaroscuro (jak kontrast svetlosti i senke), koju su kasnije koristili i Leonardo da Vinči, Rembrant i umetnici baroka. Osim “Poreznog novčića”, njegovo još jedno izuzetno poznato delo je i “Sveto trojstvo”, koje takođe odlikuje dubina.
Gde je možete videti? Kapela Brankači (Firenca, Italija)
- Sandro Botičeli, “Rađanje Venere”
Što se tiče inspiracije za ovo veličanstveno delo, po nekima je to Ovidijeva “Metamorfoza”, gde je Venera predstavljena kako naga stoji u školjci na obali mora, dok drugi smatraju da su to stihovi iz antičkih Homerovih himni.
Dolaskom renesanse i povratkom antičkih ideala, Botičelijeva Venera je jedna od prvih ženskih figura tog doba prikazana obnažena. Do tada, u srednjem veku, svi su uglavnom morali da budu prekriveni (osim Adama i Eve). Jedna je to od prvih slika u Toskani slikana na platnu, koje je u to doba otkriveno i dobijalo na popularnosti.
Gde je možete videti? Galerija “Ufici” (Firenca, Italija)
- Leonardo da Vinči, “Mona Liza (Đokonda)”
Da je misteriozni Đokondin osmeh izuzetno bitan za svet umetnosti već svi znaju. Vrednost ove slike procenjuje se na 700 miliona američkih dolara i, po nekim izvorima, svake godine je vidi šest miliona ljudi.
Vrednost ove slike ne leži samo u gore pomenutim ciframa, već i u svim inovacijama koje je Leonardo da Vinči uveo slikajući je, kao i brojem pitanja bez jasnog odgovora koja postoje oko nje.
Tehnika kojom je naslikana zove se sfumato, što, po objašnjenju samog Leonarda, znači da je slika bez linija i ivica, kao da je zadimljena. Takođe, promenio je dotadašnja ustaljena pravila kompozicije i uopšte slikanja portreta.
Gde je možete videti? Muzej “Luvr” (Pariz, Francuska)
- Rembrant, “Noćna straža”
“Noćna straža” je grupni portret naručen povodom posete Meri Mediči Holandiji 1638. godine. Predstavlja amsterdamsku gradsku stražu (danju, ne noću, ali se naziv ipak zadržao).
Osim što je posedovao izuzetnu veštinu, Rembrant se nije držao uobičajenih pravila koja se vezuju za ovakve slike: svetlo je dramatično, poze su atipične i ne vide se svi podjednako; kapetan, poručnik i misteriozna devojčica okupana svetlom su u prvom planu. U to vreme na klasičnim grupnim portretima svi su se videli podjednako. Više puta je suočena sa vandalizmom; dva puta su pokušali da je unište nožem, a jednom kiselinom.
Gde je možete videti? Rajks muzej (Amsterdam, Holandija)
- Klod Mone, “Impresija, rađanje sunca”
Slika koja predstavlja francusku luku Avr u zoru ušla je u istoriju umetnosti kao delo po kojem je celi jedan pravac, impresionizam, dobio ime.
Otkriće fotografije imalo je veliki uticaj na slikarstvo tog doba. Umetnike impresionizma nije zanimao predmet, već svetlost; potezi su široki, a detalji mahom zanemareni. Mone je radio serije slika koje bi prikazivale isti prizor, ali u različito doba dana, kada drugačija svetlost pada na njega. Druge dve stvari koje je impresionizam prigrlio, a koje su promenile umetnost su otkriće principa komplementarnosti boja (što se može videti i na ovoj slici, na kojoj se nalaze komplementarne boje plava i narandžasta) i prodavanje boja u tubi. Nanosili su ih direktno na platno, ne čekajući da se stari sloj osuši.
Gde je možete videti? Muzej “Marmotan-Mone” (Pariz, Francuska)
- Vinsent van Gog, “Zvezdano nebo”
Verovatno najpoznatije i najvoljenije Van Gogovo delo naslikano je u mentalnoj instituciji “Sen Remi de Provans”, gde je smešten posle poznatog incidenta sa odsecanjem uha. Na istom mestu je nastao veliki broj njegovih slika, među kojima su i “Irisi”. Neka od Van Gogovih dela, ovo pogotovo, smatraju začetkom ekspresionizma, fovizma i apstrakcije.
Gde je možete videti? Muzej moderne umetnosti – MoMA (Njujork, SAD)
- Edvard Munk, “Krik”
Ova slika je poznata i prisutna u popularnoj kulturi gotovo kao “Mona Liza”. Prikazuje osećanja na intenzivan i izuzetno ekspresivan način, čime je inspirisala pripadnike ekspresionističkog pokreta 20. veka (ona sama je nastala 1893. godine).
“Šetao sam sa dva prijatelja kad je sunce krenulo da zalazi… Odjednom, nebo je postalo crveno kao krv. Stao sam i naslonio sam se na ogradu, osećajući se neopisivo umorno. Jezičci vatre i krvi protezali su se preko plavičasto-crnog fjorda. Moji prijatelji su nastavili da hodaju, dok sam ja zaostao za njima, drhteći od straha. Tada sam čuo ogroman, beskonačan krik prirode”, rekao je svojevremeno Munk o svom najpoznatijem delu, prvobitno naslovljenom “Der Schrei der Nator” (Krik prirode).
Gde je možete videti? Nacionalni muzej (Oslo, Norveška)
- Prva apstraktna slika vodenim bojama Vasilija Kandinskog iz 1910. godine
Jedan je od najznačajnijih predstavnika apstraktne umetnosti, a ova njegova slika možda je i prvo čisto apstraktno delo. Apstrakcija je tada bila nešto potpuno novo u umetnosti Zapada, pravac koji ne sledi prirodne oblike, boje i načelo prostora. Za Kandinskog umetnost je bila sredstvo da prenese duhovnost i dubinu ljudskih emocija univerzalnim, svima razumljivim jezikom. Hteo je da slika onako kako melodija zvuči. Uticao je ne samo na kasnije stvaranje pravaca kao što je apstraktni ekspresionizam, nego i na mnoge umetnike, među kojima su Polok, Mark Rotko i mnoge druge neoekspresioniste. Postoje dve vrste apstraktne umetnosti… Jedna je ekspresivna, odnosno lirska, kojoj pripada Kandinski. Druga je geometrijska, čiji je najbolji predstavnik Piet Mondrian.
Gde je možete videti? Centar “Žorž Pompidu” (Pariz, Francuska)
- Pablo Pikaso, “Gernika”
Ovo ulje na platnu, široko 3,5 metara i dugačko skoro osam, bio je Pikasov način da prenese sve muke i patnje Španskog građanskog rata. Prikazuje rat onakav kakav je – kao stradanje i bol običnih ljudi, a ne herojstvo i trijumf pobedničke vojske. Puno je simbola, od kojih je najstrašniji majka koja drži svoje mrtvo dete. Nazvano je po Gernici, španskom gradu koga su nacisti bombardovali. Po nekima, ovo je poslednja velika slika; u doba u kome je nastala umetnošću je već moglo da se nazove bilo šta (Dišanov čuveni pisoar izložen je dve decenije ranije).
Gde je možete videti: Muzej kraljice Sofije (Madrid, Španija)
- Endi Vorhol, “Konzerve kembel supe”
Može li komercijalna roba masovne proizvodnje da postane umetnost? Pre Vorhola odgovor bi najverovatnije glasio “ne”.
Otac je pop arta i prvi koji je iskoristio potencijal masovnih medija. Uticao je na druge i svojim shvatanjem uloge umetnika (među “drugima” su umetnici kao što su Džef Kuns, Demijan Hirst i Takaši Murakami). Po njemu, umetnik je poput modnog dizajnera čija je uloga da osmisli i dizajnira, ali ne i fizički stvori delo. Vorhol je proglašen za najuticajnijeg umetnika 20. veka, zajedno sa Pikasom. Poznate “Konzerve kembel supe” iz 1962. godine njegov su prvi rad izložen u galeriji. Ukupno ih ima 32, za svaku vrstu supe.
Gde je možete videti? Muzej moderne umjetnosti – MoMA (Njujork, SAD).
Izvor: nezavisne.com
