Uprkos mnogobrojnim eksperimentima i proučavanjima, nekada se do velikog naučnog otkriča dođe sasvim slučajno. Nabrojaćemo pet najpoznatijih slučajeva.
1) Mikrotalasna peć
Persi Spenser je 1945. godine ispitivao magnetor, uređaj koji emituje mikrotalasne zrake, kada je primetio da se čokoladica u njegovom džepu istopila. Shvatio je da je magnetron uzrokovao topljenje, pa je istestirao svoju teoriju stavljajući kokice pored uređaja. Kokice su se iskokale i tako je on došao do zaključka da mikrotalasno zračenje može da se koristi za kuvanje hrane.
2) Saharin
Konstantin Fahlberg je1878. godine eksperimentisao sa katranom i zaboravio da opere ruke. Tokom večere je primetio slatkast ukus jela i upitao ženu da li je stavljala nešto specijalno. Ona je odgovorila da nije i tada je on shvatio da je u pitanju supstanca kojom je vršio eksperimente. Nekoliko godina kasnije patentirao je saharin, veštački zaslađivač koji je slađi od šećera.
3) Penicilin
Jedan od najvećih i najkorisnijih izuma čovečanstva je penicilin. Otkrio ga je slučajno Aleksandar Fleming, škotski bakteriolog, 1928. godine. Radeći sa uzorcima bakterija primetio je da uzorci, na koje se uhvatio buđ, više nemaju bakterije. Shvatio je da u buđi postoje supstance koje ubijaju bakterije i tako je pronađen prvi antibiotik.
4) Čips
Recept za čips je prvi puta napravljen 1853. godine u gradu Saratoga, država Njujork. Glavni kuvar u hotelu je stalno dobijao zamerke kako je pomfrit koji pravi suviše debeo isečen i to od glavnog finansijera hotela. Kada su mu žalbe došle preko glave, isekao je krompiriće toliko sitno da su krckali pod ustima. Mušterija se oduševio novim receptom i tako je čips postao redovna ponuda na meniju hotela.
5) Viagra
Naučnici u engleskoj laboratoriji Pfizer su početkom 90-ih vršili eksperimente u nameri da pronađu lek za visoki krvni pritisak. Prva klinička ispitivanja sup pokazala da lek ne utiče mnogo na pritisak, ali da ima interesantan propratan efekat, to jest da podstiče erekciju kod muškaraca. Tako je nastala viagra.
6) Guma
Guma u svom sirovom obliku brzo truli emitujući nesnosni smrad. Američki pronalazač Čarls Gudjir je 1839. godine pokušavao da pronađe trajniju supstancu. To mu je pošlo za rukom, tako što su uzorci gume u prahu i sumpora slučajno sa njegovih ruku odleteli na vrelu peć. Tamo su se stopili praveći proces vulkanizacije i tako je nastala guma.
Izvor: daliznate.com
