U zoološkim vrtovima se čuvaju životinje, ali nekada su u njima držani i ljudi. To su uglavnom bili pojedinci drugačiji od drugih, mentalno zaostale osobe, nakaze, urođenici iz afričkih plemena ili starosedeoci Severne Amerike i Australije. Iz današnje perspektive se svi slažu da je to bio slučaj najgoreg rasizma i ponižavanja, ali hiljade tadašnjih posetilaca zooloških vrtova u tome nisu videli ništa loše.
Praksa izlaganja ljudi je bila najizraženija u periodu od 1870. do 1930. godine, mada je zabeležena i ranije. Smatra se da je prvi takav zoo vrt u Evropi otvoren u 16.veku u Italiji. Njegova atrakcija su bili Varvari, stanovnici Azije. U kasnijim vekovima uglavnom su prikazivani starosedeoci tadašnjih evropskih kolonija, pre svega Indijanci i Afrikanci. Naučnici smatraju da je uloga tih zoo vrtova bila da opravdaju evropski i američki kolonijalizam. Verovalo se da su domoroci na nižem stepenu razvoja, pa je stoga i normalno da belci njima vladaju.
Opisaćemo dva poznata slučaja.
- Prvi slučaj predstavlja porodica Abrahama Ulrikaba, Inuita (Eskima) iz Kanade.
Kako bi otplatili dug od deset dolara ponuđeno im je da 1880. otputuju i provedu malo vremena u Evropi. Ne sluteći šta će ih zadesiti, pristali su, delom i zbog znatiželje da vide kako izgleda drugi kontinent. Na put je krenulo njih osmoro. Bilo je i male dece. Umesto da putuju Evropom stavljeni su u kavez za prikazivanje posetiocima. Nikada nisu dobili vakcinu protiv malih boginja, iako im je to bilo obećano. Zato su se vrlo brzo svi razboleli i umrli. Abraham, glava porodice, umeo je da čita i piše. Iza njega je ostao dnevnik u kome su detaljno opisana poniženja i tortura u zoološkom vrtu.
- Drugi slučaj predstavlja crnac pigmej iz tadašnjeg Konga, belgijske kolonije. Zvao se Ota Benga. Belgijanci su pobili celo njegovo pleme, ženu i dvoje dece.
On je prodat u roblje i 1906. godine je završio u njujorškom zoološkom vrtu. Tu je privukao pažnju javnosti zbog svog niskog rasta i izbrušenih zuba što je bila plemenska tradicija. Imao je samo 23. godine. Držan je u kavezu sa majmunima i svaki dan su ga gledale mase ljudi koji su se prema njemu odnosile ponižavajuće. Smejali su mu se i gađali ga svim i svačim. On sam je imao noćne more. Tek posle nekoliko godina pušten je na slobodu zahvaljuju protestima boraca za ljudska prava. Zaposlio se u fabrici duvana, zubi su mu prepravljeni, počeo je da uči engleski i postao slobodan čovek. Međutim, nije mogao da prebrodi doživljene traume. Kada je shvatio da se nikada neće vratiti u Afriku, on je 1916. godine, zapalivši ceremonijsku vatru, izvršio samoubistvo.
Izvor: daliznate.com
