Povratak iz dijaspore: vodič korak po korak za 2026. godinu

Svake godine deo naših ljudi koji su decenijama živeli u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj ili Skandinaviji donosi odluku da se vrati kući. Razlozi su različiti: penzija, briga o starijim roditeljima, želja da deca nauče jezik i upoznaju korene, ili jednostavno umor od života između dve adrese. Povratak je lepa odluka, ali je i logistički projekat koji najlakše prolazi kada se planira bar godinu dana unapred.

Papirologija pre svega

Prvi korak je provera dokumenata. Lična karta, pasoš i izvod iz matične knjige rođenih treba da budu važeći, a prebivalište se prijavljuje u policijskoj stanici po povratku. Ko je radio u inostranstvu, treba da pokrene i postupak za priznavanje staža — u zavisnosti od zemlje postoje sporazumi o socijalnom osiguranju koji omogućavaju da se staž spaja, a za penziju se najčešće podnosi zahtev u zemlji u kojoj je staž ostvaren.

• izvodi iz matičnih knjiga ne starije od šest meseci,
• potvrde o stažu i uplati doprinosa iz zemlje rada,
• uverenje o državljanstvu i važeći pasoš,
• dokazi o zdravstvenom osiguranju za prelazni period.

Priznavanje diploma i zanimanja

Za nostrifikaciju diploma postoje ubrzane procedure, posebno za deficitarna zanimanja. Lekari, medicinske sestre, inženjeri i IT stručnjaci najbrže prolaze kroz postupak, ali svaka profesija ima svoja pravila — najbolje je proveriti nadležno ministarstvo još iz inostranstva.

Šta košta povratak

Troškovi se najčešće sastoje od selidbe, rente ili kupovine nekretnine i životnih troškova u prvim mesecima. Raspored ispod daje okvirnu sliku za prosečnu porodicu.

Saveti iskusnih povratnika

Oni koji su prošli kroz isti proces najčešće savetuju: ne zapaljivati mostove — zadržati pravo povratka tamo gde je to moguće; dovesti decu na duži boravak pre selidbe; i povezati se sa udruženjima povratnika, jer njihova iskustva štede mesece nagađanja. Povratak je uspešniji kada se gleda kao na novi početak, a ne kao na povratak u prošlost.