Proveo sam 5 nezaboravnih dana u Moskvi. Neki su mi rekli “Ideš u majčicu”, a ja sam iskoristio vreme provedeno u ovoj metropoli za obilaske grada i njegovih znamenitosti od jutra do večeri. Imao sam prilike da razbijem neke od zabluda koje vladaju kada je Rusija u pitanju.
- Aerodrom je ogroman i komunistički
U Moskvi je stvarno sve ogromno. Skoro sve. Aerodroma ima četiri, pa nisu tako veliki. Nisu kao frankfurtski i slični svetski. Naravno veći su od beogradskog. To nije tako težak zadatak. Prvi utisak o svim ostalim građevinama je da ne mogu stati u kadar objektiva. Za njih nema dovoljno piksela. Sve je građeno od kvalitetnih materijala da traje večno. Dominira mermer, kamen, zlato i naravno crvena-krasnaja boja. Ne bih da nabrajam građevine od kojih zastaje dah, ali budite sigurni da drugačijih ima malo. Pomenimo samo Hram Hrista Spasitelja koji je najveći pravoslavni hram na svetu. Ima ulaz za automobile, liftove, terasu na krovu, a sa njegovih dveri počinje Patrijaršijski most.
- Posle komunizma je sve rasprodato i razgrabljeno
Možda su porušeni spomenici Staljinu, ali Rusi vrlo poštuju svoje nasleđe. Petokrake nisu skidali sa građevina, a po gradu i dalje ima dosta Staljinovih portreta u raznim oblicima. Lenjin ima svoju biblioteku, spomenike, mauzolej gde se nalazi njegova “mumija”. Kao što rekoh, blago nije razgrabljeno. Kulturno i materijalno bogatstvo možete videti u Istorijskom muzeju, Muzeju naoružanja i dijamanata. Carska Rusija kao svetska sila sakupljala je blago sa svih strana sveta, ali i dobijala, najčešće kao poklone pri imenovanju stranih ambasadora u Rusiji. U znak izvinjenja za ubistvo ruskog ambasadora u Indiji ova zemlja je Rusiji darovala dijamant neprocenjive vrednosti. U muzeju dijamanata se nalazi i najveći grumen zlata ikada pronađen na svetu. Da vam ne bih sve otkrio, posetite ove muzeje sami.
- Rusi voze Ladu
Moram priznati da sam za Ladama tragao na ulicama Moskve. Taman kad pomislim da slovo L označava Ladu, shvatim da je u pitanju Lexus. Ipak za 5 dana boravka u Moskvi i intenzivnog traganja uspeo sam da vidim 7 Lada Riva od kojih je jedna kamionet, a jedna konkordija. Moskovljani vole džipove, ali ni jedan nije Niva. Sve su strani, najmoderniji i naravno najveći modeli. Ponekad sam po zvuku imao utisak da avioni sleću na moskovske bulevare. To su ipak bili automobili ogromne zapremine motora.
- Sirotinja kao i mi
U metrou sam se vozio sa stotinama milionera. Svi koji imaju stan pristojne veličine u centru Moskve, “teški” su barem milion eura. Cene nekretnina dostižu neverovatne iznose. Jedan od ovih milionera je i čovek iz Srbije koji je svoj prvi milion zaradio branjem višanja. Pogađate o kome je reč. U Moskvi je vlasnik ekskluzivnog restorana na 60. spratu savremenog nebodera u Moskva sitiju. Rudno bogatstvo, pre svega u nafti i dijamantima, daje Rusiji ogromnu moć, kao i vekovima unazad. Klasne razlike su dosta izražene, ali se u centralnom delu Moskve ne može primetiti siromaštvo. Desi se da naiđete na ljude koji prose, ali su i oni pristojno obučeni i okupani.
- Ruskinje su lake ženske
Nisam pokušavao da zadobijem naklonost ni jedne Ruskinje, ali sam prilično siguran da to nije lak zadatak. Naprotiv uvreženom mišljenju koje vlada u Srbiji da su Ruskinje “lake” moj utisak je da su vrlo odmerene, pristojne, nenapadno obučene i obuvene, sa dobrim manirima i hladne. Za 5 dana boravka i stalnog kretanja po gradu video sam 5 devojaka koje se kod nas karakterišu kao sponzoruše. Napumpana usta, provokativka odeća, iščašeni kukovi, ogromne štikle, iscrtane obrve, iskvarcovanost, veštačke trepavice i skupa odeća prava su retkost na ulicama Moskve. Zanimljivo je da svi gledaju ovakve osobe sa čuđenjem i podsmehom, za razliku od ljudi u Srbiji. Devojke su ponosne, prave kao strele i drže do sebe.
- Rusi su pijani i zapusteni
Naprotiv. Preko 90% muškaraca je sveže obrijano. Vrlo su uredni. Metro je bio moje prevozno sredstvo sve vreme. U njemu sam posmatrao ljude i učio o kulturi ovog naroda. Shvatio sam da ima veoma malo gojaznih ljudi, da vode računa o ličnoj higijeni, posebno kada je redovno tuširanje u pitanju. Za sve dane vožnji metroom samo jednom sam osetio neprijatan miris. Mislim da možemo naučiti dosta toga od ovog naroda.
- Moskva je zapuštena
Moskva je najčistijii, najuređeniji grad u kome sam bio. Koliko me je Pariz razočarao, toliko me je Moskva oduševila. Brine se o svemu. Siromašni se angažuju da farbaju sve što je dotrajalo, zelenilo se uređuje, postavlja se mobilijar, ulice se čiste i ribaju do najsitnijih uglova, a fasade kreče i renoviraju. I stanovnici Moskve se trude da ne prljaju. Nema ljudi koji bacaju smeće po ulici. Valjda je i to nešto što se uči i stiče odgojem.
- Maša i medved su veoma popularni
Ukratko: “Njet”. Obilazeći prodavnice suvenira, nigde nisam pronašao proizvode koji asociraju na ovaj ruski crtani film koji je u Srbiji ultra popularan. Očekivao sam gomile babušku sa motivima Maše, ali to se nije desilo. Na likove iz ovog crtanog filma možete naići samo u prodavnicama za decu i u par prodavnica na aerodromu.
- Moskovski metro je nikakav
Vozovi Moskovskog metroa jesu stari, ali su i održavani. U svakom piše datum proizvodnje i datum remonta. Ima i onih proizvedenih pre 40 godina i remontovanih pre 15 godina, ali suština je da su svi funkcionalni, održavani i ispravni. Zanimljivo je da idu na svakih minut-dva tako da se ne stvaraju gužve. Mreža podzemnih tunela počela je da funkcioniše pre 80-ak godina i do dana današnjeg se nije stalo sa njenim širenjem. Svake godine se renovira neki njen deo i gradi novi. Izgled stanica je fenomenalan. One su prava umetnička dela. Zidovi su ukrašeni mozaicima, skulpturama, duborezima u mermeru, a plafoni predivnim lusterima. Cena prevoza metroom je prihvatljiva. Potrebno je nabaviti karticu “Trojka” koja košta 50r (oko 100 dinara) i dopuniti je sa onim iznosom koji vam odgovara. Kartica se očitava pri svakom ulasku u metro i sa nje skida iznos od 35r (oko 70 dinara). Možete promeniti nekoliko linija, bez dodatnog očitavanja. Pokretne stepenice koje vode do podzemnih stanica umeju biti tako dugačke da vas podilazi jeza. Često možete videti muškarce koji se na stepenicama okrenu ka svojim voljenim damama kako bi im zaklonili pogled na dugačko stepenište i smanjili strah. Ljidi stoje na stepenicama sa desne strane ostavljajući prostor onima koji žure uz i niz pokretne stepenice. U samom metrou takođe važe pravila kućnog odgoja i vaspitanja. Ustaje se starijima, trudnicama, osobama sa invaliditetom, ali i deci. Tinejdžeri su već naučili da balansiraju u metrou i da se voze bez držanja za šipke. Ovakva vožnja liči na surfovanje, ali su ovu veštinu savladali svi koji se voze godinama.
- U Moskvi je sve skupo
Postoji i nešto što je besplatno u Moskvi. To je odlaganje garderobe. U koji god muzej da odete nudi vam se mogućnost da ostavite jaknu ili kaput u garderobu bez nadoknade. Cene karata se znatno razlikuju. Neke će vas iznenaditi niskom, a neke visokom cenom. Kupovina u prodavnicama je doživljaj za sebe. Iako je Rusija zemlja sa hladnom klimom, u prodavnicama će vas dočekati širok asortiman voća kao da ste na ekvadoru. Neke voćke sam video prvi put. Cene 90% voća su astronomske (2-3 puta skuplje nego u Srbiji). Prirodni-voćni sokovi dominiraju u odnosu na veštačke i gazirane. Asortiman sireva je takođe sjajan, kao da ste došli u Provansu, a ne Moskvu. Ako vas u prodavnici zapljusne neprijatan miris verovatno je reč o različitim vrstama ribe i morskih plodova iz raznih mora. Nudi vam se mogućnost da probate vrste za koje niste ni čuli. Tu su cene prihvatljive kao i za većinu ostalih proizvoda. Naime nakon uvođenja sankcija Rusiji, vrednost rublje je prepolovljena pa je većina cena prihvatljiva, ukoliko ne odlučite da posećujete mesta na koja izlazi elita, gde se jede kavijar i pije šampanjac.
- Moskva je puna kriminala
Kažu da se u Moskvi desi i po 50 ubistava dnevno. Imajte u vidu i da je Moskva oko 9 puta veća od Beograda. Za 5 dana borakva u centru Moskve nisam imao priliku ni da naslutim bilo kakav kriminal. Za razliku od mnogih drugih evropskih gradova centar ove prestonice je bezbedan. Policije ima dosta na svim javnim mestima. Obezbeđenje opremljeno metal detektorima koje se nalazi na ulazima u sve tržne centre i mesta okupljanja. Razlog je rizik od terorističkih napada. Deluje da nema džeparoša i sitnih kriminalaca. Dečko kog sam upoznao u dolasku sa aerodroma je prokomentarisao kako su pešaci koji prelaze ulicu na crveno ludi. To govori o disciplini u kojoj su Rusi vaspitani i do koje prilično drže.
- Rusi su plavi i visoki
Iako očekujete da su Rusi kao Slovenski narod plavi i visoki, stvarnost je nešto drugačija.
Ne razlikuju se značajno od ljudi u Srbiji. Moskva je metropola i prestonica države koja se prostore na dva kontinenta. Ljudi koji dolaze iz Azije su najčešće kosooki, tamnije puti i kose. Kao i crnci obično rade manje plaćene poslove. Što se visine tiče, deluje da takođe nema znatne razlike u odnosu na Srbiju. Jedan od čuvenih ruskih careva Petar I bio je visok preko 2 metra, ali prosečni Rus lako prolazi kroz vrata.
- Ruski i srpski jezik su slični
Nije to hrvatski. Naša deca mogu razumeti hrvatski jer su se jezici razdvojili pre 30-ak godina. Srpski i ruski su se razdvojili pre nekoliko stotina godina. Ako niste učili ruski moći ćete da razumete otprilike svaku desetu reč. Priznaćete da nije dovoljno za sporazumevanje. Sa druge strane engleski ne zna skoro niko. Počev od običnih građana do kustosa i zaposlenih u biletarnicama. Moskva ima svoje interne turiste iz unutrašnjosti države, a za strane turiste ne mare mnogo. Ako planirate put u Moskvu bilo bi dobro savladani neke osnovne reči koje će vam značiti više od savršenog znanja engleskog.
- Let do Moskve je dug, skup i dosadan
Povratna karta košta oko 300 eura i traje oko 3 sata. Prvi put sam leteo za Moskvu pre 4 godine. Tada je bila prava žurka u avionu. Naša rukometna reprezentacija je pobedila u Moskvi i ekipa muškaraca je bila veoma vesela i slobodna. Muvanje stjuardesa se pretvorilo u predstavu gde su Ruskinje dominirale. Ovaj put je u avion ušla ekipa u sastavu 4 pijana Rusa od kojih jedan slabije podnosi alkohol. Na ulazu na terminal samo što se nisu potukli kao deca. U avionu su nosili drugara do toaleta, odvajali ga od putnika skidali mu noge sa naslona za glavu, utišavali, ali mu nisu branili da se nabacuje stjuardesi. Može se reći da je let bio turbulentan i bučan, ali ne dosadan.
Majčica je samo jedna i to ona koja me je rodila. Rusiju ne treba zvati majčicom, ali je zasigurno treba obići svako ko je u mogućnosti. Najbolje doba godine je leto. Kažu da tad sve ozeleni i oživi. Vikendom sve radi, ali određene ustanove ne rade ponedeljkom ili utorkom. Predlažem da obiđete Kremlj (uključujući Muzeje oružja i dijamanata), Crveni trg, crkvu Vasilija Blaženog, Muzej kosmonautike, Tretjakov muzej, Istorijski muzej, Muzej starih automobila i Dečiji magazin. Plovidba rekom Moskvom je doživljaj za sebe. Najjači utisak na mene ostavio je Moskvarijum (akvarijum) i šou sa delfinima i kitovima. Moskvarijum se nalazi u okviru parka i kompleksa VDNH koji je ogroman i nudi gomilu drugih sadržaja. Meni je bilo potrebno pet dana da obiđem ove sadržaje. Ukoliko ste u mogućnosti da odvojite samo par dana predlažem opciju obilaska grada turističkim autbusom. Početna stanica je u blizini hotela “Four seasons”. Ukoliko želite da posetite Boljšoj teatar i Univerzitet Lomonosov neophodno je da zakažete unapred. Ako treba u jednoj reči da se opiše ova zemlja to je: “BOLJŠOJ” ili VELIKA. Utisak uvek zavisi od očekivanja. Ja nisam imao velika očekivanja tako da su utisci sjajni.
Pogledajte deo jednosatnog performansa koji se odrigava u Moskvarijumu.
Tekst i foto: Nebojša Đurasović
